Stajala sam među roditeljima, stezala sinovu malu ruku i lagala ga da će tata sigurno stići, iako sam duboko u sebi već znala kome je opet dao prednost. Godinama sam šutjela i pravdala muža jer sam vjerovala da pomaže bolesnoj majci, a onda sam shvatila da ona ne traži pomoć nego kontrolu, a da moj sin zbog toga odrasta bez oca iako mu je otac živ. Kad sam te večeri spakirala nekoliko vrećica i otišla kod svojih roditelja, prvi put me bilo užasno strah, ali prvi put sam osjetila i da spašavam svoje dijete.